Detinjast

Majka mi je rekla
Da sam detinjast

Valjda zato što
Još nisam oženjen
I nemam svoju decu
Pa me jos vidi kao
Svoje malo dete

Ili možda zato što sam
Previše mekan prema devojkama
Kad im kuvam sve ono
U čemu uživaju
Jer pravi muškarci ne kuvaju

Ili zato što igram sa njima
Pišem im pisma i pesme
Slušam ih dok su lude
Jer pravi muškarci ni to ne rade

Ona ne kapira
Da jednom kada sam
Napokon izronio
To dete sebe
Ja ne umem više
Da budem
Ne-detinjast

Pa se onda pitam
Da li je to samo
Moj strah
Da će moje buduće dete
Svojim rođenjem
Sahraniti
Moje prošlo dete mene
Petra Pana
I time mojoj majci otkriti
Njene prave godine